Na početku, važno je reći šta je to koncept otvorenih podataka pošto se ovaj izraz često meša sa informacijama od javnog značaja. Postoji više razlika od kojih bih naveo tri suštinske. Otvoreni podaci moraju da budu svakome dostupni i uvek pristupačni što se u praksi rešava upotrebom nekog od standardnih internet protokola. Forma u kojoj se ovi podaci objavljuju je po pravilu mašinski obradiva, znači ne radi se o skeniranim dokumentima, koje po nekada ni čovek ne može da pročita, već o tabelama u Excelu-sličnim formatima ili formatima za mašinsku razmenu podataka poput JSON i XML. Na kraju, otvoreni podaci u svojoj široj definiciji podrazumevaju da postoji dozvola za ponovno korišćenje, obradu i redistribuciju u bilo koje svrhe. Na ovaj način otvoreni podaci postaju zajednički resurs sa širokim spektrom upotrebe, od civilne kontrole rada državnih organa, preko resursa za istraživanje i analize, do komercijalnih primena. Pored suštinskih razlika važno je imati u vidu da je dostupnost informacija od javnog značaja od 2004. godine zakonski regulisana dok otvoreni podaci kao noviji koncept još nisu. Krajem 2015. godine UNDP je u saradnji sa eUpravom i Svetskom bankom izradio dokument procene spremnosti Srbije za otvorene podatke (Open Data Readiness Assessment – ODRA), urađen je novi nacionalni portal otvorenih podataka, sa pet državnih organa se pilotiralo otvaranje podataka, a od ove godine UNDP počinje sa većim projektom podrške razvoju open data ekosistema. Na ovom terenu očekuje nas dosta dešavanja u narednom periodu.
Uprkos tome što otvaranje podataka još nije regulisano i obavezno, postoje primeri da državni organi na ovaj način dele podatke. Postavlja se pitanje zašto to rade. Jedan jednostavan razlog može biti činjenica da na ovaj način rasterećuju svoje službe od obrade zahteva za pristup infomacijama od javnog značaja. Ovde se ne radi samo o formalnim pisanim zahtevima ovog tipa već i češćim telefonskim pitanjima od strane medija i građana. Otvoreni podaci mogu se koristiti i za unutrašnju upotrebu. Na ovaj način i samim državnim službenicima podaci iz nekog drugog sektora su pristupačniji. Tako se unapređuje efikasnost rada organa. Ovo je posebno izraženo imajući u vidu da većina naših državnih organa ne koristi Document Managament System (DMS). Otvoreni podaci mogu biti korisni i u razmeni informacija između državnih organa. Sama činjenica da neki organ ima otvorene podatke daje veću mogućnost za istraživanja i analize, kao i merenje efekata politika, a što je još važnije, ovaj resurs može da se koristi za donošenje budućih odluka, odnosno politika na osnovu ovih analiza. Iako postoje brojni razlozi koje donosioce odluka mogu da ubede da krenu ovim putem, postoji i niz prepreka. Glavne prepreke prilikom otvaranja podataka su nedostatak ljudskih i hardverskih resursa, pravna ograničenja, kao i odnos službenika i donosilaca odluka prema deljenju podataka i transparentnosti.
Napraviću ovde osvrt na lično iskustvo. Imao sam prilike da radim u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zadužen za razvoj informacionog sistema u momentu kada su otvarani podaci po prvi put. Pored navedenih razloga zašto je ovo dobra ideja, imali smo i dodatni razlog, meni nekako najzanimljiviji, koji se više ticao odnosa prema podacima nego prema deljenju istih. U momentu kada smo došli u ministarstvo zatekli smo veoma loše stanje. U prvi mah smo stekli dojam da nemamo informaciju ni koliko ima škola, da ne pričamo o broju zaposlenih u školama. Potom smo spoznali još goru istinu. Postojalo je više kancelarija u različitim sektorima u kojima su ova i slične informacije postojale, na papiru ili nekom fajlu u računaru, sa potpuno drugačijim ciframa. Iz ovoga je moglo da se zaključi da ne samo da je većina tih cifara, ako ne i sve, bila pogrešna, već i da ne postoji komunikacija unutar između ljudi u ministarstvu koji procesiraju isti podatak. To je posledica nepostojanja informacionog sistema. Sa druge strane priče o jedinstvenom informacionom sistemu, svetom gralu koji će rešiti sve probleme prosvete, je nešto što je bilo veoma prisutno u ministarstvu i oblaku organizacija i eksperata koji orbitiraju oko njega. Ovo bi bilo delimično razumljivo da informacioni sistem nikada nije postojao. Međutim, od više pokušaja da se ovakav sistem napravi, jedan je uspeo. Doduše, na kratko. U periodu od 2003. do 2006. razvijen je EIS (Education Information System), koji je plaćen oko dva miliona evra i koji je početkom 2007. sadržao razne podatke iz preko 90% škola. Vremenom je sistem prestao da se koristi i potonuo u zaborav, ako ne računamo par ventilatora i led diodica na serverima koji su radili i deceniju kasnije. Puno je teorija zašto se ovo desilo, od lošeg bosanskog softvera*, do teorija zavere kako i kome se to nije sviđalo. Ono što deluje kao logičan odgovor na pitanje kako se ovo desilo je da zapravo ovaj informacioni sistem, ne samo da nije bio sveti gral, već on nikome nije bio potreban. Razlog je odnos prema podacima. Ako podaci nisu tu da se koriste u poslovnim procesima u državnom organu, onda taj podatak nema svrhu. Ako podatak nema svrhu onda i mehanizmi kontrole ispravnosti podataka gube na značaju. Posledično informacioni sistem prestaje da bude održiv, a momenat kada su se i poslednje led diode sistema od dva miliona evra ugasile nije propraćen bilo kakvom reakcijom bilo koga, pošto to i onako niko nije primetio. Ovom analizom postalo je jasno da je od samog informacionog sistema važnije razviti odnos prema podacima, ne kao nečemu što se čuva u spojenim (merge) ćelijama Excela**, već što je upotrebljivo u svakodnevnom radu. Stvaranje potrebe za podacima je postao dodatni garant održivosti sistema. Otvorene podatke videli smo kao moćan alat u ovom smislu. Ako svi vide podatke o osnovnim informacijama neke ustanove, menadžmentu ustanove koja unosi podatke neće biti svejedno šta tu piše. Ako se i potkrade neka greška u podacima, dovoljno je da jedan korisnik to alarmira nakon čega su podaci ispravni svima. Ako državnom službeniku zatreba neki podatak, neće morati više da piše interni dopis kolegi koji ima ovaj podatak već će ga sam nađe u otvorenim podacima. Ako novinara jednom uputite na mesto gde može da vidi broj škola sa jednim učenikom i kažete mu da će to biti na istom mestu ažurirano i sledeće godine, skratili ste i olakšali posao na obe strane. Na ovaj način stvarate nov odnos prema podacima koji su tu da bi bili korišćeni, zajednički, ispravni, mašinski čitljivi i na kraju jedini na osnovu kojih se može ispravno odlučivati. Ovo je glavni razlog zbog kog smo u paraleli sa razvojem informacionog sistema otvarali podatke. Ovo se pokazalo kao dobar put i zato što kada imate paralelan razvoj povratna informacija od korisnika podataka pomaže da korigujete propuste u toku samog razvoja. Nakon samo godinu dana informacioni sistem Ministartva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je bio dobrim delom razvijen***, a u paraleli je otvoreno dosta podataka. Ministarstvo je proglašeno za prvi državni organ po broju otvorenih podataka, sa preko 70 tabela. Izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti krajem 2015. godine Srbija je dobila prvi zakon koji obavezuje jedan državni organ da deli podatke na ovaj način. Radi se o registrima istraživača, projekata i naučnoistraživačkih organizacija. Nažalost u praksi primena zakona nije u potpunosti implementirana, u otvorenim podacima nedostaju podaci o istraživačima koje ministarstvo trenutno prikuplja.
Ukupno sedam državnih organa je otvorilo svoje podatke:
- Poverenik za informacije od javnog značaja
Podaci o žalbama, rešenjima i katalog organa su redovno ažurirani i dostupni na lepo dizajniranom i funkcionalnom portalu: http://data.poverenik.rs/ - Ministarstvo unutrašnjih poslova
Otvoren je jedan set podataka o saobraćajnim nesrećama u Beogradu tokom 2015. godine. - Agencija za lekove i medicinska sredstva
Otvoreni su registri upisanih medicinskih sredstava za humanu upotrebu, registar lekova za upotrebu u veterinarskoj medicini, registar lekova za upotrebu u humanoj medicini. Registri se redovno ažuriraju. - Uprava za javne nabavke
Otvoreni su podaci o oglasima sa portala javnih nabavki. Redovno ažurirano. - Ministarstvo rudarstva i energetike
Otvoreni su registri povlašćenih proizvođača električne energije i izdatih energetskih dozvola, kao još tri registra. Registri se redovno ažuriraju. - Agencija za zaštitu životne sredine
Otvoreni su podaci o kvalitetu zemljišta, nacionalni registar izvora zagađivanja, kvalitet voda, podaci o polenu, kvalitet vazduha u Republici Srbiji. Neki setovi podataka su redovno ažuriraju, neki godišnje, a neki ne. - Ministarstvo, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Otvoreni su podaci o školama, visokoškolskim ustanovama, naučno istraživačkim organizacijama, naučnim projektima, strukturi odeljenja, planovima i programima, studijskim programima, zaposlenom nastavnom i nenastavnom kadru, podaci o finansiranju visokoškolskih i naučnih ustanova i drugi podaci su dostupni na portalu: http://opendata.mpn.gov.rs. Jedan deo setova podataka se u realnom vremenu povlači iz informacionog sitema.
Svi navedeni podaci mogu se naći na novom nacionalnom portalu otvorenih podataka https://data.gov.rs.
Može se zaključiti da je, bez obzira na pionirske korake navedenih državnih organa, Republika Srbija na samom početku u ovoj oblasti. Državni organi i organi lokalnih samouprava će polako sve više otvarati svoje podatke. Akademski građani i pripadnici civilnog sektora u narednom periodu imaju posebnu odgovornost prema uspehu naše zemlje u implementaciji koncepta otvorenih podataka. Naša uloga je da te podatke koristimo. U suprotnom portali se neće razvijati dovoljno brzo, a neki će se poput EIS-a neprimetno gasiti!
* Na javnom pozivu za razvoj softvera tada je pobedila firma e-Info iz Banja Luke.
** Verovali ili ne u više navrata sam tražeći podatke od službenika dobijao excel fajl u kom je hiljade redova i kolona strpano u jednu ćeliju, vrlo često obojenu u neku veselu boju.
*** Ovoga puta nisu potrošeni milioni i softver nije nabavljan po javnom pozivu već je razvijan unutar Ministartva, što bi teško bilo moguće da nije entuzijazma i znanja zaposlenih u Grupi za razvoj informaciog sistema i podršci UNICEF-a.
