Prosvetni karton za osnovne i srednje škole
Kada se priča o otvorenim podacima, često se naglašava da otvaranjem svojih podataka javne institucije daju uvid građanima u svoje funkcionisanje, stvaraju poverenje između uprave i građana i omogućavaju građanima da vrše neki vid kontrole nad upravom. Međutim pored ove funkcije, određeni otvoreni podaci mogu da pomognu pojedincima da donesu informisane odluke. U oblasti obrazovanja otvaranje podataka može da ima ovu potpunu drugu funkciju, a to je da objedini informacije o obrazovnim institucijama i pomogne građanima da donesu bolju odluku prilikom odabira škola ili univerziteta. Takozvani prosvetni karton za škole ili statistika tržišta rada o diplomiranim studentima su dva primera kako otvoreni podaci mogu da koriste jednom velikom broju ljudi u donošenju odluka.
U Americi i Velikoj Britaniji, ali i u nekim drugim zemljama, javne institucije (npr. Ministarstvo prosvete ili neka druga relevantna institucija) omogućavaju građanima da na jednom portalu pristupe objedinjenim informacijama o osnovnim i srednjim školama kako bi se bolje informisali o ponudi svake škole, uporedili škole, i na kraju, u skladu sa željama i potrebama deteta, doneli bolju odluku prilikom odabira škole. Interesantno je da je u Srbiji Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) razvio Prosvetni karton tj. definisao set podataka koji su bitni i relevantni o osnovnim i srednjim školama. Iako neke škole u Srbiji čak stavljaju na svoj sajt podatke iz Prosvetnog kartona, ovo nije obaveza i zapravo ovi podaci mogu da se nađu samo za nekolicinu škola. Predlog ZVKOV-a je da Prosvetni karton sadrži podatke o školi, o obrazovnom kadru, resursima, obrazovnoj sredini i podatke o postignućima učenika. Primera radi, kada bi ovi podaci bili dostupni, roditelji bi mogli da vide za svaku školu koliko đaka je upisano u školu, koja je obrazovna struktura učitelja i nastavnika (da li ima nestručnih nastavnika?), koji jezici mogu da se uče u datoj školi, da li škola ima boravak, koje vannastavne aktivnosti nudi škola svojim đacima, da li postoji fiskulturna sala, koje su rezultate đaci ostvarili na maloj maturi, itd. Potrebno je napomenuti da postoji neslaganje među stručnjacima da li je dobro javno objaviti podatke o postignućima učenika date škole ili to može da ima negativne posledice. Cilj ovog teksta nije da se bavi ovom problematikom iako ja smatram da je pravo građana da dobiju raspoložive informacije, a da je obaveza države da deluje kada neka škola ima loše kvantitativne pokazatelje.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Srbiji je napravilo jedan korak u dobrom smeru otvorivši određene podatke o školama i oni su sada dostupni na portalu otvorenih podataka Ministarstva [1], međutim utisak je da ipak dosta podataka koji su bitni i relevantni za roditelje i decu (a recimo predviđeni Prosvetnim kartonom) ipak nedostaje u sirovim podacima.
Ishodi diplomiranih studenata na tržištu rada
Još jedan skup podataka koji može da bude veoma interesantan jednoj većoj grupi građana, u ovom slučaju budućim studentima, bi bili osnovni podaci o ishodima na tržištu rada diplomaca pojedinačnih studijskih programa. Povezivanje podataka o diplomiranim studentima, kojima raspolažu fakulteti, sa podacima iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja o periodima zaposlenosti sa podacima Nacionalne službe za zapošljavanje o periodima nezaposlenosti (preko jedinstvenog matičnog broja građana) bi omogućilo da se budući studenti informišu o situaciji na tržištu rada za pojedinačne studijske programe pre nego što donesu odluku o studiranju. Podaci koji bi mogli potencijalnim studentima da se daju su na primer, kolika je šansa da se zaposle u svojoj struci u nekom određenom vremenskom roku (na primer godinu dana), koja je prosečna plata diplomaca date oblasti nakon određenog vremenskog perioda, u kom sektoru se zapošljavaju diplomirani studenti, itd.
Umesto zaključka
Kako bi dosta ljudi koristilo otvorene podatke nije dovoljno da se oni učine dostupnim u mašinski čitljivom formatu, već je potrebno da se oni adekvatno predstave i da se napravi jednostavna platforma na kojoj bi zainteresovani lako mogli da pristupe podacima i nađu relevantne podatke. Projekat UNDP-a u partnerstvu sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu koji podržava otvaranje podataka [2] je podstakao neke institucije da učine dostupnim svoje podatke, međutim deluje da poslednji korak, a to je predstavljanje podataka u formatu koji je dostupan većem broju ljudi nedostaje.
Uzimajući u obzir da za obrazovanje i obrazovne institucije vlada veliko interesovanje građana, deluje da bi proces i ideja otvaranje podataka moglo da dobije vetar u leđa kada bi se napravili portali koji bi prikazali otvorene podatke o školama i fakultetima na pristupačan način.
[1] Otvoreni podaci Ministarstva porsvete, nauke i tehnološkog razvoja: http://opendata.mpn.gov.rs
[2] Portal otvorenih podataka Republike Srbije: https://data.gov.rs