Uloga Tvitera kao važnog komunikacionog sredstva u građanskim protestima predmet je sve veće pažnje u akademskoj literaturi i u medijima. Tviter je imao značajnu ulogu tokom protesta u Iranu 2009-2010. godine [1], zatim protesta protiv izbornih rezultata u Moldaviji 2009. godine [2] i za vreme Egipatske revolucije 2011. godine [3]. Kako se protesti šire u onlajn prostoru? Ko su glavni akteri u procesu širenja informacija? Kako se onlajn aktivnost menja tokom vremena? U kojoj meri su različite tviter zajednice polarizovane? Konačno, da li onlajn aktivizam može da proizvede efekte u realnom prostoru?
U ovom blogu ću pokušati da odgovorim na neka od ovih pitanja koristeći analizu društvenih mreža primenjenu na građanski protest 1 od 5 miliona u Srbiji. Pre toga, ukratko ću objasniti osnovne karakteristike ovog pristupa. Analiza mreža (eng. Network analysis) sastoji se od dva osnovna elementa: aktera (eng. nodes), koji mogu biti države, firme, ljudi, i veza (eng. tie, edge, link), tj. odnosa između aktera, koji mogu biti trgovinski odnosi, vlasništvo, prijateljstvo. Mreže mogu da se sastoje od jednog tipa aktera, što je slučaj u analizi u ovom blogu, ali i od dva tipa aktera, npr. političari i firme, gde veza postoji kada je političar član upravnog odbora firme. Osnovna svrha mrežne analize je da otkrije strukturu sistema, mapirajući šablone interakcija između aktera u mreži. Mreže takođe imaju i temporalnu dimenziju, koja omogućava da vidimo kako se struktura sistema i glavnih aktera vremenom menja.
Analiza srpskog tviter protesta
Od početka antivladinog protesta 1 od 5 miliona, koji je pokrenut kao reakcija na političko nasilje, korupciju i autoritarne tendencije u Srbiji, sakupljao sam tvitove sa heštagom protesta #1od5miliona, koristeći R, programski jezik za statističku analizu, i Gephi, softver za mrežnu analizu i vizuelizaciju. Mreže koje sam analizirao sastoje se od tviter korisnika, među kojima postoji veza ako jedan korisnik retvituje tvit drugog korisnika koji sadrži heštag #1od5miliona. Sve tviter mreže protesta analizirane u ovom blogu uključuju tvitove objavljene između 10 sati pre podne na dan protesta, do 10 sati pre podne sledećeg dana, radi bolje uporedivosti mreža različitih protesta. Ako pogledamo brojnost tvitova sa heštagom #1od5miliona na osnovu 13 izabranih protesta između januara i oktobra vidi se opadajući trend, posebno nakon protesta održanog 16. marta.
Tviteraši su bili posebno aktivni tokom ove protestne subote (interaktivni prikaz: https://milosresimic.github.io/-1od5miliona_March16/). Da podsetimo, to je bio protest tokom kojeg je došlo do blokiranja ulaza u RTS i upada jednog dela demonstranata u prostorije javnog servisa [4]. Nakon ovog protesta, primetan je drastičan pad u broju tvitova, koji je, počev od 11. maja, bio ispod 2, 000 tvitova po protestu (Figura 1).
Glavni akteri i struktura tviter zajednice protesta
Postoji više načina da se identifikuju glavni akteri u mreži i izmeri njihov uticaj. Kada je reč o značaju aktera u mreži, najčešće se koristi neka od mera centralizacije. Ja ću koristiti broj retvitova koji tviter korisnik ima u toku jednog protesta, tako da će veličina korisnika u mreži zavisiti od ovog broja. Ova mera centralizacije služi da identifikuje čvorove (eng. hubs) u mreži – najuticajnije korisnike čiji su tvitovi retvitovani najveći broj puta. Kada je reč o identifikovanju zajednica u mreži, koristio sam modularnost u softveru Gephi, čija je svrha da identifikuje klastere u mreži na osnovu intenziteta interakcije između aktera. U mreži protesta 12. januara vidi se jasna polarizacija mreže na provladinu (žuta boja) i značajno brojniju, antivladinu (plava boja) zajednicu. Za razliku od provladine zajednice, koja je hijerarhijski ustrojena, sa dva dominantna čvora, antivladina zajednica je značajno povezanija, demokratskije organizovana, sa različitim tipovima aktera.
Mreža 1. Struktura tviter mreže sa protesta 12. januara. Link ka interaktivnoj vizuelizaciji: https://milosresimic.github.io/-1od5miliona_12.januar/#.
U provladinoj zajednici ne postoji komunikacija, već hijerarhijski odnos u kojem korisnici masovno retvituju tvitove dva dominantna korisnika. To se najbolje vidi kada se veličina korisnika izmeri na osnovu broja najkraćih puteva između bilo koja dva korisnika u mreži koji vode kroz tog korisnika (eng. Betweenness centrality). Ovaj tip centralizacije meri protok informacija u okviru mreže. U mreži protesta od 12. januara ispod vidimo da provladina zajednica nema ni jedan čvor koji je važan za protok informacija, dok u antivladinoj zajednici ima oko 10 relativno značajnih korisnika.
Mreža 2. Tviter mreža protesta 12. januara u kojoj su korisnici poređani po veličini na osnovu uloge u protoku informacija. Link ka interaktivnoj vizuelizaciji: https://milosresimic.github.io/-1od5miliona_12januar_protok_info/#.
U antivladinoj zajednici vidimo naloge opozicionih političkih stranaka, političara opozicije i nekih medija (Mreža 1). Uvidom u tvitove korisnika sa najviše retvitova može sa zaključiti da je cilj provladinih tviteraša u ranoj fazi bio da se diskredituje snaga protesta, licitiranjem sa brojem ljudi prisutnih na protestu. U antivladinoj zajednici tvitovi sa najviše retvitova su uglavnom uključivali informacije o stanju na protestu i planovima za naredne.
Tabela 1. Pro- i antivladini tviteraši u mreži protesta 12. januara.
| Provladina zajednica | Broj retvitova | Tekst tvita | Antivladina zajednica | Broj retvitova | Tekst tvita |
| @SRBin__ | 487 | Snimak sa strane kod RTS-a!Ono o cemu sam pricao!Nabiju se napred uz baner za kamere a odmah iza RAZVLACENJE!!! #1od5miliona | @STOPkrvavim | 45 | Prekjuce Kuršumlija, juce Niš, veceras Kragujevac i Beograd, sutra cela Srbija! #1od5miliona #poceloJe |
| @dragacerovic | 201 | Cekaj, što se neki vracaju na Studentski trg, tamo su ima parkirani autobusi? | @StrankaNarodna | 58 | Ne, ovde se ne deli mleko i 1500 dinara, ovde se bori za slobodu! |
Oštra polarizacija na pro- i antivladine zajednice oko protesta #1od5miliona nastavila se do danas. Kao što možemo videti na osnovu mreža 9 izabranih protesta, relativna snaga pro- i antivladinih zajednica se vremenom menjala, ali je polarizacija ostala konstantna (Mreža 3). Za bolji uvid u relativnu snagu tviter zajednica oko protesta, vizuelizovao sam kakav je tokom vremena bio procentualni odnos pro- u odnosu na antivladinu zajednicu u mreži (Figura 2). Anti-vladina zajednica je bila brojnija u prvih 5 protesta koji su vizuelizovani, tj. do 20. aprila. Nakon tog perioda, vidimo fluktuacije u brojnosti i relativnoj snazi dve zajednice. Jedno objašnjenje se može naći u izvesnom zasićenju antivladinih tviteraša, i u povećanoj aktivnosti provladinih korisnika koji ispoljavaju botovske obrasce komunikacije, i po „službenoj dužnosti“ retvituju tvitove protiv protesta. Primetno je da među korisnicima provladine zajednice ima veliki broj novoosnovanih naloga sa skrivenim identitetima.
Mreža 3. Tviter mreže 9 izabranih protesta #1od5miliona. Žuta boja označava provladinu zajednicu, a plava antivladinu.
Protestna tviter mreža i njene implikacije
Naredne subote će biti organizovan 47. protest #1od5miliona. Prethodna analiza ukazuje na tri zaključka. Prvo, glavna i konstantna karakteristika tviter mreže od početka protesta je njena oštra polarizacija na pro- i antivladinu zajednicu. Drugo, aktivnost tviteraša oko protesta beleži opadajući trend. Treće, pro- i antivladina zajednica se razlikuju kako u strukturi zajednice, tako i u tipu korisnika. Provladina zajednica je centralizovana i pod dominantnim uticajem malog broja čvorova koji ispoljavaju botovske karakteristike, dok je antivladina zajednica diverzifikovana, sa demokratskijom strukturom.
Studije pokazuju da onlajn protesti mogu da doprinesu protestnim pokretima da ostvare opipljive rezultate [5]. Počev od širenja informacija pa do vršenja pritiska na donosioce odluke, onlajn aktivizam je važan u ispoljavanju protesta protiv gušenja medijskih sloboda i napada na političke neistomišljenike, kao i u podizanju glasa protiv erozije demokratskih institucija. Deluje da je protest #1od5miliona imao pozitivan efekat u aktiviranju građana. Nedavni primer građana i aktivista pokreta koji su protestovali ispred Centralnog zatvora u Beogradu protiv pritvaranja uzbunjivača Aleksandra Obradovića ukazuje na značaj ove vrste aktivizma [6]. Uloga tvitera u ovom smislu je u povezivanju ljudi koji su prostorno udaljeni, ali imaju slične stavove [7].
[1] Morozov, E. (2009). Iran: Downside to the “Twitter Revolution”. Dissent, 56, 10–14.
[2] Mungiu-Pippidi, A., Munteanu, I. (2009). Moldova’s “Twitter Revolution”. Journal of Democracy, 20, 136–142.
[3] Attia, A. M., Aziz, N., Friedman, B., Elhusseiny, M. F. (2011). Commentary: The impact of social networking tools on political change in Egypt’s “Revolution 2.0”. Electronic Commerce Research and Applications, 10, 369–374. doi:10.1016/j.elerap.2011.05.003
[4] Kovačević, E. (2019). Policija iz zgrade RTS izvodi građane. N1 Beograd. Source: http://rs.n1info.com/Vesti/a468683/Protest-Jedan-od-pet-miliona-u-Beogradu.html.
[5] Biddix, J. P., & Park, H. W. (2008). Online networks of student protest: The case of the living wage campaign. New Media & Society, 10, 871–891. doi:10.1177/1461444808096249
[6] N1 Beograd, (2019). Aktivistkinje “1 od 5 miliona”: Uzbunjivač iz Krušika ohrabriće druge da govore. Izvor: N1 info.
[7] Tremayne, M. (2014) Anatomy of Protest in the Digital Era: A Network Analysis of Twitter and Occupy Wall Street, Social Movement Studies: Journal of Social, Cultural and Political Protest, 13:1, 110-126, doi:10.1080/14742837.2013.830969